(Трагедија, грчки, око 410. пре нове ере, 1.766 редова)

Уводпролог у коме Јокаста (која у овој верзији мита још није извршила самоубиство) сажима причу о Едипу и граду Теби. Она објашњава да су га, након што се њен муж заслепио када је открио да је и њен син, његови синови Етеокле и Полиник затворили у палату у нади да ће људи заборавити шта се догодило. Међутим, Едип их је проклео, објављујући да ниједан неће владати а да не убије свог брата. У покушају да одврате ово пророчанство, Полиник и Етеокле су се сложили да владају по једну годину наизменично, али је, након прве године, Етеокле одбио да дозволи свом брату да влада током своје године, приморавши га уместо тога у изгнанство. Док је био прогнан, Полиник је отишао у Аргос, где се оженио ћерком аргивског краља Адраста и убедио Адраста да пошаље војску која ће му помоћи да поврати Тебу.

Јокаста је договорила прекид ватре како би она могла да покуша и посредује између њена два сина. Она пита Полиника о његовом животу у изгнанству, а затим слуша аргументе оба брата. Полиник поново објашњава да је он законити краљ; Етеокле одговара да жели власт изнад свега и да је неће предати ако није присиљен. Јокаста их обојицу опомиње, упозоравајући Етеокла да би његова амбиција могла на крају уништити град, и критикујући Полиника што је довео војску да опљачка град који воли. Дуго се свађају, али не могуда се постигне било какав споразум и рат је неизбежан.

Етеокле се тада састаје са својим стрицем Креонтом да испланира предстојећу битку. Пошто Аргивци шаљу по једну чету против сваке од седам капија Тебе, Тебанци су такође изабрали по једну чету да брани сваку од капија. Етеокле тражи од Креонта да замоли старог видовњака Тиресију за савет, и саветује му се да мора да убије свог сина Менојкеја (који је једини чистокрвни потомак од када је Кадмо основао град) као жртву богу рата Аресу како би спасити град. Иако Креонт није у стању да се повинује овоме и упућује свог сина да побегне у пророчиште у Додони, Менојкеј заправо тајно одлази у јазбину змије да се жртвује како би умирио Ареса.

Гласник извештава о напретку рата Јокасти и каже јој да су њени синови пристали да се боре у појединачној борби за престо. Она и њена ћерка Антигона одлазе да покушају да их спрече, али гласник убрзо доноси вест да су се браћа већ борила у двобоју и да су се убили. Штавише, Јокаста, схрвана тугом сазнавши, такође се убила.

Улази Јокастина ћерка Антигона, оплакујући судбину своје браће, а за њом и слепи стари Едип коме се такође прича о трагичним догађајима. . Креонт, који је преузео контролу над градом у насталом вакууму моћи, протерује Едипа из Тебе и наређуједа Етеокле (али не и Полиник) буде часно сахрањен у граду. Антигона се бори са њим због овог наређења и због тога прекида веридбу са његовим сином Хемоном. Она одлучује да отпрати оца у изгнанство, а представа се завршава њиховим одласком према Атини.

„Феничанке“ је вероватно била прва представљен, заједно са две изгубљене трагедије „Оеномаус” и „Хрисип” , на драмском такмичењу Дионизије у Атини 411. пре нове ере (или можда непосредно после), исте године у којој је пала олигархијска влада Четири стотине и Атина је опозвала прогнаног генерала Алкибијада након његовог пребега према непријатељу Спарти. Дијалог између Јокасте и Полинике у комаду, који са извесним нагласком излаже тугу због изгнанства, може бити шаљива алузија на помиловање чувеног атинског изгнаника.

Иако садржи много бриљантних пасуса, Еурипидов ' превод легенде се често сматра инфериорнијим од оног о Есхилу ' „Седам против Тебе” , а данас се ретко производи. Неки коментатори су се жалили да је увод пред крај драме слепог старца Едипа непотребан и беспотребан, као и да је инцидент самоспаљивања Креоновог синаМеноецеус је можда донекле прешућен. Међутим, био је веома популаран у каснијим грчким школама због своје разноврсне акције и графичких описа (нарочито наратива о два гласника, прво о општој борби између сукобљених војски, а друго о двобоју између браће и самоубиства Јокасте), који дају трајни интерес за комад, који се протеже на скоро двоструку дужину Есхилове драме.

За разлику од Хора тебанских старешина у драми Есхилова , Еурипид ' Хор је састављен од младих Феничанки на путу из своје куће у Сирији у Делфе, заробљене у Теби ратом, које откривају своје древно сродство са Тебанцима (преко Кадма, оснивача Тебе, који је пореклом из Феникија). Ово је у складу са Еурипидовом тежњом да се познатим причама приближи више из перспективе жена и мајки, као и са његовим нагласком на становишту робова (жене су на путу да постану робови код Аполона). храм у Делфима).

• Превод на енглески Е. П. Цолеридге (Интернет Цлассицс Арцхиве): //цлассицс.мит.еду/Еурипидес/пхоениссае.хтмл
• Грчка верзија са преводом реч по реч (Пројекат Персеј): ​​//ввв.персеус.туфтс.еду/хоппер/тект.јсп?доц=Персеус:тект:1999.01.0117