(Трагедија, грчки, 458. п. н. е., 3.796 редова у 3 представе)

Увод „Агамемнон” .

„Носиоци Либације” бави се поновним окупљањем Агамемнонове деце , Електра и Орест, и њихова освета док су убили Клитемнестру и Егиста у новом поглављу проклетства Атрејеве куће. За више детаља, погледајте посебну страницу на “Носиоци Либације” .

„Еумениде” говори о томе како осветнички прогони Ореста до Атине Ериније за убиство његове мајке Клитемнестре и како му се суди пред Атином и поротом Атињана да одлучи да ли његов злочин оправдава мучење Еринија. За више детаља, погледајте посебну страницу на „Еумениде” .

“ Орестеја “ (садржи „Агамемнон” , „Носиоци Либације” и „Еумениде” ) је једини сачувани пример комплетне трилогије древних грчких драма (четврта представа, која би била изведена као комично финале, сатирска представа „Протеус” , није сачувана ). Првобитно је изведена на годишњем фестивалу Дионисије у Атини 458. пре нове ере, где је освојила прву награду.

Иако је технички трагедија, „Орестеја” у целини се заправо завршава на релативно оптимистична нота, која може изненадити савремене читаоце, иако је у ствари термин „трагедија”немају своје модерно значење у старој Атини, а многе од постојећих грчких трагедија се завршавају срећно.

Уопштено говорећи, Хорови „Орестеја“ су саставни део радње од Хора у делима друга два велика грчка трагичара, Софокла и Еурипида (посебно пошто је старији Есхил био само један корак удаљен од древне традиције у којој је целом представом дириговао Хор). Посебно у „Еуменидама” , Хор је још важнији јер се састоји од самих Еринија и, након одређеног тренутка, њихове приче (и њихове успешне интеграције у пантеон Атине) постаје главни део представе.

Кроз „Орестеја” , Есхил користи много натуралистичких метафора и симбола, као што је соларна и лунарни циклуси, ноћ и дан, олује, ветрови, ватра, итд., да представљају колебљиву природу људске стварности (добро и зло, рођење и смрт, туга и срећа, итд.). У представама постоји и значајна количина животињског симболизма, а људи који забораве како да се праведно владају теже да буду персонификовани као звери.

Друге важне теме које трилогија покрива укључују: цикличну природу крвних злочина (древни закон Еринија налаже да се крв мора платити крвљу у бесконачном циклусу пропасти, акрвава прошла историја Атрејеве куће наставља да утиче на догађаје генерацију за генерацијом у циклусу насиља који се само-одржава; недостатак јасноће између исправног и погрешног (Агамемнон, Клитемнестра и Орест су сви суочени са немогућим моралним изборима, без јасног разграничења исправног и погрешног); сукоб старих и нових богова (Ериније представљају древне, примитивне законе који захтевају крвну освету, док Аполон, а посебно Атина, представљају нови поредак разума и цивилизације); и тешка природа наслеђа (и одговорности које оно носи са собом).

Постоји и метафорички аспект у основи целе драме: промена од архаичне правде самопомоћи личном осветом или осветом до спровођења правде путем суђења (санкционисаног од стране самих богова) кроз читав низ драма, симболизује прелазак од примитивног грчког друштва којим управљају инстинкти, до модерног демократског друштва којим управља разум.

Тиранија под управом. који се Аргос налази током владавине Клитемнестре и Егиста на веома широк начин одговара неким догађајима у биографској каријери Есхила самог. Познато је да је био најмање две посете двору сицилијанског тиранина Хијерона (као и неколико других истакнутих песника његовог времена), а проживео је и демократизацијуАтхенс. Напетост између тираније и демократије, која је уобичајена тема у грчкој драми, опипљива је кроз три драме.

До краја трилогије, Орест је виђен као кључ, не само за окончање проклетства Кућа Атреја, али и у постављању темеља за нови корак у напретку човечанства. Стога, иако Есхил користи древни и добро познати мит као основу за своју „Орестеју“ , он му приступа на потпуно другачији начин од других писаца који су дошли пре њега , са сопственим планом за преношење.

• Превод на енглески „Агамемнон“ од Е. Д. А. Морсхеад (Интернет Цлассицс Арцхиве): // цлассицс.мит.еду/Аесцхилус/агамемнон.хтмл
• Грчка верзија „Агамемнон” са преводом реч по реч (Пројекат Персеј): ​​//ввв.персеус.туфтс.еду /хоппер/тект.јсп?доц=Персеус:тект:1999.01.0003
• Превод на енглески „Тхе Либатион Беарерс” Е. Д. А. Морсхеад (Интернет Цлассицс Арцхиве): //цлассицс.мит .еду/Аесцхилус/цхоепхори.хтмл
• Грчка верзија „Носиоци Либације“ са преводом реч по реч (Пројекат Персеј): ​​//ввв.персеус.туфтс.еду/ хоппер/тект.јсп?доц=Персеус:тект:1999.01.0007
• Превод на енглески „Еумениде“ од Е. Д. А. Морсхеад (Интернет Цлассицс Арцхиве)://цлассицс.мит.еду/Аесцхилус/еумендидес.хтмл
• Грчка верзија „Еумениде” са преводом реч по реч (Пројекат Персеј): ​​//ввв.персеус. туфтс.еду/хоппер/тект.јсп?доц=Персеус:тект:1999.01.0005