(Епистоларна песма, латински/римски, око 8. не, 3.974 реда)

УводЛикурга Тракијског, жали се Демофуну, сину атинског краља Тезеја (којег је упознала након његовог повратка из Тројанског рата) да је прекршио веру јер се није вратио да је ожени као што је обећао, претећи да ће довести насилну смрт на себи ако настави да је занемари.

Писмо ИИИ: Брисеида Ахилеју: Брисеида (коју је грчки херој Ахилеј одвео током Тројанског рата, али је потом украо љубоморни Агамемнон) криви Ахилеју због његове пренасилне реакције и моли га да прихвати Агамемнонове мировне понуде и да поново дигне оружје против Тројанаца.

Писмо ИВ: Федра Иполиту: Тезејева жена Федра признаје своју љубав Иполиту (Тезејева син Амазонке Хиполите) у Тезејевом одсуству, и покушава да га инспирише узајамном нежношћу, упркос њиховој блиској вези.

Писмо В: Енона Паризу: Нимфа Енона пише Паризу (Пријамов син и Хекуба и принц од Троје, иако су га тајно одгајали пастири), жалећи се да ју је неправедно напустио и упозоравајући га на лукавства прелепе, али превртљиве Јелене.

Писмо ВИ: Хипсипил Јасону: Хипсипила , краљица острва Лемнос, жали се да ју је Јасон напустио, трудну, током своје потраге за златним руном, и упозорава га на његову нову љубавницу, чаробницу Медеју.

Писмо ВИИ: Дидона Енеју: краљица Дидона од Картагине,коју је обузела насилна страст према Енеји (грчком јунаку Тројанског рата), покушава да га одврати од његове намере да напусти Картагину како би своју судбину остварио у Италији, и прети да ће окончати сопствени живот ако требало би да је одбије.

Писмо ВИИИ: Хермиона Оресту: Хермиона, коју је њен отац Менелај обећао Ахиловом сину Пиру, опомиње своју праву љубав Ореста, за кога је претходно била верена, саветујући га да би лако бити извучен из Пирових руку.

Писмо ИКС: Дејанеира Хераклу: Дејанеира прекори свог неверног мужа Херакла због његове мужевне слабости у гоњењу Иоле, и покушава да у њему пробуди осећај његове прошле славе, али, са закашњењем чувши за погубне последице отроване кошуље коју му је послала у свом гневу, узвикује против сопствене брзоплетости и прети да ће окончати сопствени живот.

Писмо Кс: Аријадна Тезеју: Аријадна, која је побегла са Тезејем након убиства Минотаура, оптужује га за перфидност и нечовечност након што ју је оставио на острву Наксос радије уместо њене сестре Федре, и покушава да га подстакне на саосећање жалосним приказом њене беде.

Писмо КСИ: Канаке Макареју: Канака, ћерка Еола (бога ветрова) патетично представља свој случај свом љубавнику и брату Макареју, чијег је сина родила, вређајући окрутну заповест свог оца даона себи одузима живот као казну за свој неморал.

Писмо КСИИ: Медеја Јасону: Чаробница Медеја, која је помогла Јасону у потрази за златним руном и побегла са њим, оптужује га за незахвалност и перфидност након он преноси своју љубав на Креузу из Коринта и прети брзом осветом уколико је не врати на њено пређашње место у својим наклоностима.

Писмо КСИИИ: Лаодамија Протесилају: Лаодамија, жена грчког генерала Протесилаја, настоји да одвратити га од учешћа у Тројанском рату и посебно га упозорити да не буде први Грк који је крочио на земљу Тројана да не би претрпео пророчанства пророчанства.

Писмо КСИВ: Хиперместра Линкеју: Хипермнестра, један од педесет Данајевих кћери (и једина која је свог мужа Линкеја поштедела Данајеве издаје) саветује свог мужа да побегне назад свом оцу, Египту, и моли га да јој притекне у помоћ пре него што је Данај убије због њене непослушности.

Писмо КСВ: Сафо Фаону: Грчка песникиња Сафо, решена да се баци са литице када је њен љубавник Фаон напусти, изражава своју невољу и беду и покушава да га умири до мекоће и узајамног осећања.

Хероиде КСВИ – КСКСИ (Двојна слова):

Писмо КСВИ: Париз Јелени: Тројански принц Парис, дубоко заљубљен у прелепу Јелену из Спарте, обавештава је о својој страсти и инсинуира на себеу њену милост, на крају прибегавши обећањима да ће је учинити својом женом ако побегне с њим у Троју.

Писмо КСВИИ: Хелена Паризу: Као одговор, Хелен најпре одбија Парисове предлоге са лажна скромност, пре него што се постепено отворила јасније и на крају показала да је прилично спремна да се придржава његовог плана.

Писмо КСВИИИ: Леандер хероју: Леандер, која живи преко Хелеспонтског мора од свог незаконитог љубавника Хероја и редовно плива преко пута да је сретне, жали се да га олуја спречава да јој се придружи, али се заклиње да ће храбрити чак и лошу олују радије него да буде лишен њеног друштва на много дуже.

Писмо КСИКС: Херој Леандеру: Као одговор , Херо понавља постојаност своје љубави према Леандеру, али га саветује да не излази док се море не смири.

Писмо КСКС: Аконтије Кидипу: Кидипа, дама високог ранга и лепоте са острва Делос, се свечано заклела да ће се удати за младог, јадног Аконтија, али ју је у међувремену њен отац обећао неком другом, само до сада избегавајући тај брак због грознице. Аконтије пише Кидипу, тврдећи да је грозницу послала Дијана као казну за кршење завета који му је Кидип дао у Дијанином храму.

Писмо КСКСИ: Кидип Аконтију: Као одговор, Кидип тврди да Аконтије ју је заробио вештином, иако је она постепено омекшала до аповиновање и завршава са жељом да се њихов брак може конзумирати без одлагања.

Датирање песама је тешко, али композиција сингла „Хероиде” вероватно представљају неке од Овидијевих најранијих песничких покушаја, вероватно између 25. и 16. пре нове ере. Двоструке песме су вероватно настале касније, а збирка у целини објављена је тек негде између 5. пре нове ере и 8. нове ере.

Овидије је тврдио да је створио потпуно нови књижевни жанр измишљене епистоларне песме. Било да је то тачно или не, „Хероиде“ свакако дугују много свог наслеђа оснивачима латинске љубавне елегије – Галу, Проперцију и Тибулу – о чему сведоче њихов метар и тематика. Можда немају велики емоционални домет или често оштру политичку иронију Овидијевих „Метаморфоза” , али имају оштар портрет и неупоредиву реторичку виртуозност.

Написане елегантним елегијским двостиховима, „Хероиде” биле су нека од Овидијевих најпопуларнијих дела међу његовом претпостављеном примарном публиком римских жена, као и веома утицајна на многи каснији песници. Они су међу неколико класичних приказа хетеросексуалне љубави из женске перспективе и, иако њихова очигледна униформнострадња је протумачена као подстицање трагичног женског стереотипа, свако слово даје јединствену и невиђену перспективу у своју причу у кључном тренутку.

• енглески превод (Пројекат Персеус): //ввв.персеус.туфтс.еду/хоппер/тект.јсп?доц=Персеус:тект:1999.02.0085:поем=1
• Латинска верзија са преводом реч по реч (Пројекат Персеус): //ввв.персеус.туфтс.еду/хоппер/тект.јсп?доц=Персеус:тект:1999.02.0068:тект=Еп.